УВОД У ПОРОДИЧНУ МИТОЛОГИЈУ
5
...Прошлост је пршлост - то јест само
срча разбијене велике стаклене бачве...
Предвечерје је, зрикавци зричу
на исти начин као пре двадесет и пет,
или као пре двеста педесет година
када је у селу било само седам кућа.
Природа, којој још нико није
увребао раст враћа све ствари на своја места.
У почетку је крај, у крају је почетак
свега - места, фамилија и извора.
Прошлост, садашњост и будућност
повезане су - да се послужимо појмом
из физике - спојеним судовима,
и оно што се прелива из времена прошлог
у време садашње, и оно што се прелива
из времена садашњег у време будуће,
и оно што се прелива из времена будућег
у време прошло, јесте неуништива енергија,
која одржава нивое, а коју неки зову
и друкчијим именом : Вечност...
 | |
| Пек, Клисура јоргована - снимак Б. В., лето 2017. |
6
Породична дегенерација
(прљавштина, привиђења и море)
у извесној је сразмери са растом,
и може се поредити са растом храста
и његовим природним сушењем,
али овде се ради о нечему другом,
можда би се могло рећи о правом
проклетству, које је веће него што се
чини - која ли је његова права величина?
Ружичњак простран испред куће,
некада негован, обрастао је травуљином.
Процветала је црна ружа
крај самог прага куће,
испод кога је измилела кућна змија,
успузала се уз бодљикаво стабаоце
и пије слатки ружин сок.
Дуго, притајеног даха,
неко посматра необичан призор.
Све чешће може да се изгуби
у неизмерности времена и простора,
своје душе до оног степена њене еманације
која се зове Династија
Светог Аранђела
или Династија
Светог Лазара.
 |
| исто. Б.В . |
Надам се да ћу испунити
своју дужност и да ћу из запретаног
жара сачувати довољно
угљевља, распирити их и тако помоћи да се запале многе друге
ватре.Није то онај жар који је грејао Јелену Бонер. Није то само
тај жар. Истина, Бог и љубав.
Надам се да ћу написати
све своје књиге.
Да ћу имати своју
кућу, стварну.
Волео бих да својим очима видим Русију.
Сједињене Америчке Државе.
Енглеску. Француску. Шпанију.
Италију. Португал.
Волео бих да пловим на бродовима којима лове
китове.
Био бих захвалан Богу или Случају Комедијанту,
ако бих могао да пловим Амазоном,
или да се успнем на Анде.
Волео бих да слушам уживо, а не преко радија
(као у детињству) флауте са Вулканских острва и да својим ногама
крчим пут кроз прашуме Суматре.
Али - кад будем написао своје битне књиге,
неке ће кренути у свет и можда стићи пре мене
у земље о којима сам сањао и можда ће
непознатим читаоцима далеких поднебља
приуштити радост или зебњу, или ужитак
какав
су мени пружали текстови настајали
ко зна где и када и које сам ја увек упијао...
Ма колико различит, свет је једно.
Бог и Дух су спона са световима
и са оним што није ушло у књиге...
8
Оно што не успевам
да изразим,
оно што одлажем још ко зна од када,
ишчекивање да зазвони телефон
и истовремено молба
судбини -
али зар се судбина
може молити? -
да то не буде познати
глас,
да то не буде поглед који ме свуда прати.
Нема коментара:
Постави коментар