Враћа, свим оним кућама, у којима је становала, живела,
као ластавица током пролећа са југа на север
у оне арове или шупе где је направила гнездо?
Па и онда када човек или жена имају преко седамдесет лета?
Враћа у сновима?
Због чега улази у авлије на периферији вароши,
у пространа дворишта на брдима, са орасима и шљивама,
са оградма од цигле, или од поцрнеле тарабе?
Због чега лута обалама шумске реке,
преграђене блоковима стена, каменим јазовима
преко којих се прелива
и које више не може померити ни снага
највећег запамћеног поводња?
Шта тражи? Немогуће? Непојмљиво?
Сродне душе? Духове умрлих?
....
Не знам одговор?
Наслућујем. Не један, више одговора има,
смео бих се заклети. Више...?
_______
* Записао сам ово након што сам се пробудио из сна, у којем сам ноћас
сањао тетка Наталијин дом у К. На изванредном месту, на једном од
најузвишенијих тачки око варошице у долини; одакле пуца величанствен
поглед на најлепши видокруг - Горњег Звижда. Провео сам у њему скоро 4
године, гимназијске; док беху живе племенита баба Живана и њена млађа
ћерка, тетка Наталија - добре душе...Данас тамо живе неки други људи;
тако сам чуо, јер сам после смрти нашег деда Здравка, коњољупца, и
преког двометраша са Паљевина (нашег старог имања, од прабаба), једног
од последњих расних изданака звишких Лукића, све ређе навраћао на
Ћерану (како се тај крај зове)... Записао сам то и наставио да размишљам
неколико часова, не докучивши одговор на постављено питање у наслову...
(16.02.2023. Око 11 ч.)
Нема коментара:
Постави коментар