АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА: ПОВОДОМ "ЖУЋЕ" БР. 2

Амблем

АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА Амблем тајног писма света је књижевноуметничка награда, коју су установиле београдске Заветине 2000. године Награда се додељује савременим уметницима и њиховим делима, која припадају високој уметности и култури. Конкурс je сталан. Предлози се шаљу сваке календарске године од Благовести до Васкрсног уторка (7. - 22. априла). Име добитника обзнањује се на дан Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана (1. јула) ...Награда се додељује само онда, оне године, када се појави прави кандидат... Почетком Бабљег лета. А најкасније до 29. септембра...Награда је н е н о в ч а н а...

БАБЉЕ ЛЕТО

Михољско лето добило је назив по Михољдану или Миољдану, празнику који се слави 29. септембра/12. октобра. Када је око овог празника висока температура и лепо време, онда се ти дани називају михољско лето (негде и сиротињско лето или бабље лето). Михољско лето је назив за метеоролошки феномен који подразумева да се временски услови карактеристични за лето настављају и након календарског почетка јесени. Период михољског лета обухвата продужетак топлих дана и након Михољдана. Иако јесен календарски наступа 22. септембра, у народу се сматра да тек након Михољдана почиње „права“ јесен. Михољско лето користи се за завршетак јесењих послова. У Опленачком крају се верује да око Михољдана мора да буде дванаест дана лепог времена како би сиротиња стигла да збере летину и заврши све неопходне послове пре зиме.

ПОВОДОМ "ЖУЋЕ" БР. 2

МАЧКАРСКА ЕНИГМА

Мачак Жућа је нестао, кад се појавила једна тврдоглава црна кучка, луталица. И нико га више није видео.

Кад је кучка почела да краде јаја из гнезда, непуну годину након што је долутала са неког влашког салаша, послали смо је тамо где треба. Завршила је у селу Р., на раскршћу путева:снашла је, окотила у некој слами. Долази пред пекару кад огладни.

У току зиме, комшијске мачке су нашле уточиште у нашпј шупи, на тавану, направиле су тунел, окотиле се. Видели смо за ведрих дана, како излали један мали жућа, и решили да га усвојимо. Нешто је отерало мачке из шуше - ласица? Твор? Оставиле су Жућу, који је био наш пљунути Стари Жућа, набавили смо млеко и друго, унели га у кућу, ризикујући да зарадимо неку инфекцију- Неколико месеци смо му посветили; бактали се са њим; порастао је; свуда нас је пратио, па и по Другом своришту; залетао се на јесенчиће пилиће; почели смо га надгледати. Неколико месеци. Кад је напао једно пиле, затекли смо се на лицу места, и донели преку пресуду: Однели смо га у једно од суседних села, и заборавили на Жућу бр. 2.

Оставили смо на раскршћу села В. Б. и чинило се да више нећемо да држимо мачке. Шпчетком пролећа, одемо код зубара у Р., кад испред зграде стоматолошке ординације - Жућа, кога смо оставили у В. Б!

Гега се. Иде према нама! - Жуле, јеси ли то ти!Ух, ала си потхрањен!

Пришао нам је и мазио нам се око ногу... - Хоћемо ли да га понесемо у кола и тамо затворимо, док доктор заврши са твојим зубом?

- Е то не може! - То нисам рекао ја, већ Жућа који је претрчао пут и зауставио се пред рибарницом, тј. кафаном где мирише пржена риба...

Тамо је почео да разговара са неким бекријама! И запачио цигару!