О НЕИЗРЕЧЕНОМ...
* *
Сви би да нас на неки начин контролишу
и док спавамо. Можда нам и грозоморне снове шаљу?
Пробудио сам се око пола три. Као у гробу.
И - помислио. Несаница. Откуд она долази?
Од страхова и неизвесности? Од апсурда и бесмисла.
И онда – устао, запослио себе. Скувао кафу.
Поправио нешто Заштитни знак. Дупла дуга.
И после сат-два поново легао. И мислио на ону
„краву“ због које сам те ошамарио,
отерао. Али, и то је требало да се догоди,
да уђем у дубљу самоћу и наставим путем
на којем су се појавили мрачни, замршени снови,
да би их крчио, као шуму, као коров и трње.
Сањао сам оца како улази на малу капију
у наше двориште, жив. И зачудио се.
Зашто последњих дана сањам покојне?Шта
покушавају да ми кажу? Зашто се уопште појављују?
Енергични, живи. Хитрији од мачака.
Никако да их сустигнем… Шта хоће да ми наговесте
завиријући са оног у овај свет? Јесам ли у опасности?
Све шпијунирају а за неке праве досијее,
да их извуку из фиока, тајни мрачњаци
и употребе против тебе и твојих. Будим се
око пола осам. Телефукс ми шаље поруку: Очекујте
кишу у девет. - док кувам доручак видим -
нема кише, само неколико капи. Онда опет
добијам поруку од Т. - Киша почиње око десет.
Баш сте тачни, јебени душебрижници. И – ..Бацићу
оба тел. Преко тел. Контролишу...чак и кишу!
Да, да, за тај посао неки примају солидну плату,
два-три, или пет пута већу од твоје пензије!
Јер је то врло озбиљна и софистицирана
работа...да,да… И ГООГЛ исто. И на друштвеним
мрежама, такође. Врве као мрави у мравињаку
презапослени ботови, шпијуни и шпијунке.
Душебрижници. (од)Бацити – телефоне.
И, пут под ноге, па у шуму.Нашу или ничију.
Тамо где има скривених склоништа, пећина
у које не залази већина, нико други сем змијског
цара. Тамо се човек може на неко време склонити
од чудовишта. У близинама неписмених пастира
и отровниц., И ништа му друго и не треба
осим мириса вргања, јоргована, и боровница.
Тамо где су они, наши кругови у трави….
4.01. 2024.
Нема коментара:
Постави коментар