Амблем

Амблем
АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА Амблем тајног писма света је књижевноуметничка награда, коју су установиле београдске Заветине 2000. године Награда се додељује савременим уметницима и њиховим делима, која припадају високој уметности и култури. Конкурс je сталан. Предлози се шаљу сваке календарске године од Благовести до Васкрсног уторка (7. - 22. априла). Име добитника обзнањује се на дан Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана (1. јула) ...Награда се додељује само онда, оне године, када се појави прави кандидат... Почетком Бабљег лета. А најкасније до 29. септембра...Награда је н е н о в ч а н а...

ГЛАСНИК

ГЛАСНИК
КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

БАБЉЕ ЛЕТО

Михољско лето добило је назив по Михољдану или Миољдану, празнику који се слави 29. септембра/12. октобра. Када је око овог празника висока температура и лепо време, онда се ти дани називају михољско лето (негде и сиротињско лето или бабље лето). Михољско лето је назив за метеоролошки феномен који подразумева да се временски услови карактеристични за лето настављају и након календарског почетка јесени. Период михољског лета обухвата продужетак топлих дана и након Михољдана. Иако јесен календарски наступа 22. септембра, у народу се сматра да тек након Михољдана почиње „права“ јесен. Михољско лето користи се за завршетак јесењих послова. У Опленачком крају се верује да око Михољдана мора да буде дванаест дана лепог времена како би сиротиња стигла да збере летину и заврши све неопходне послове пре зиме.

УСАМЉЕНО ДРВО

Претражи овај блог

Ralf Valdo Emerson

Ralf Valdo Emerson
Концентрични кругови

ДАБАШОНИ

 

ДА БАШ ОНИ

Размишљао о оцу и мајци. ..Искушење и слабост воде у још дубљи грех. Сам Бог и Свети арханђел су ме заштитили од подлаца и хуља.

*

Понедељак, 4. 01. 93. 8:44. Устао. Малопре. Пробудио се тачно у 8:12 ч. У кревету топло. Сви спољни прозори, замрзнути.Скувао кафу. Бррррр! Обе пећи укључене. Већ дувају.

Сањао. „Сећам се неке књиге. Влашка имена. Црног коња. Бежи. Јури. Две непознате младе девојке. Коњ припада једној.“  Покушао да протумачим сан уз помоћ једног старинског сановника. 12. Дан младог месеца. Догодиће се седмог дана: 11. Јануара 1993. Невоља ми је за петама? Црно ми се пише?…*

_____________
  * НАПОМЕНА  (10.08. 2017, почев од 17 ч.).  Јутро је започело вртлозима врелог ветра; пробудио се око пола седам; најава још једног пакленог дана. Путовали до суседног места ради набавке намирница; у повратку (пре десет) видео сам како се лелујају неке жуте траке на врелом ветру; и закржљале кукурузе покрај пута које је обрала суша. И сетио сам се досаде неких лета из дечаштва, младости, можда и оних студентских дана када је надирала нека пустош преране јесени, нека туга без краја, без наде; упознао сам сва пространства усамљености за коју се чинило да ће заувек потрајати – и то су била нека ђавоља искушења, јача од мене;  нека врста пакла, који се завршавао (барем за време студија, крајем лета – када бих ушао у воз, или аутобус за Београд).  Таква искушења су обузимала и друге, па и … не, нећу помињати њено име. (Скупо искуство!).  Видим – писање је помагало, поготову писање есеја, „Метафизике у белом“, или појединих поглавља  нечег што је већ било  контура једног романа („Ујкин дом“).
Да ту застанем?… Ту, где, можда зачињао романа града, животни, и роман који ћу написати, не баш тако лако. Нити сам лако живео, нити лако писао. Наслутио сам да ће се читавог преосталог живота водити борба са судбином, која као да је предодређена, и којој се не вреди одупирати.  И да ништа нећу решити ја, нити неко од блиских ми људи, већ Смрт. Смрт све решава, и најсложенија питања побуне и живота.
Ето застао сам ту, много година касније: 11. јануара 93. Послао сам Уреднику (назовимо га тако) подужи есеј HOMO BALCANICUS, HOMO TRAGICUS, кога случајно сретох у кафани, на правом месту (за министра културе рече да је „мафија“ – он је обавештен човек).  Чим сам дошао на посао који отаљавам. И онда телефонски позив. Као да се ништа није догодило.  Погодила је да сам сањао ружан сан; каже кроз смех; рекла је да се и сама пробудила рано – пре 4. А можда је листала крадом моју бележницу док сам спавао? Волела је да шпијунира. „Значи, срешћеш неку другу, у другом знаку?“  – Спискови – подобних – неподобних, већ постоје према саопштењу СПО, у свим колективима…
     

(...)

Шта је убачено у српску литературу? 

Срби су примили хришћанство пре скоро хиљаду година, и први познатији српски писци дошли су из кругова владарских српских породица. Тако је било на почетку. Како је на крају?
Потоњи српски писци, хваљени као велики српски писци Наметног или 20. века, наметнути су од стране богобораца, христобораца... Убачени су - нарочито у другој половини ХХ века - цинични авантуристи, каријеристи, које никада није мучила помисао : Када ће се обновити истинска (нећу написати : велика) српска поезија?
Па је некако природно и разумљиво, да се у српској књижевности друге половине Наметног века нису појавили велики јасновидци и песници...Такозвани модерни савремени српски песници - нећу им спомињати имена - ћутали су о великом и скривеном, певали су на старе испеване мотиве. Историја се понавља; и у пређашњим вековима било је људи који су жудели за славом и богатством - због чега су чинили злочине. Међутим, на почетку Наметног века руски комунисти су задобили власт и богатство и брзо су створили "оригиналност", предузели су истребљење најбољих људи у земљи.
Реално гледано, са дистанце, њихова власт је представљала злочин за човечанство. Богатство кога су се домогли насилно, представљало је свеопшту опасност и беду.
О најистакнутијим песницима, послератним нарочито, писао сам наизглед жестоко : тачније би било рећи - по савести. Јер тамо где има савести могућ је препород једне земље, Србије, препород културе и поезије. Хвала Богу што је у мени очувао Савест, јер она "живи само у искреној и нетакнутој души, где се оглашава као глас Божији."
Захвалан сам Богу, властитом стваралачком развоју, горком искуству кроз које сам пролазио. И жудњи за истином, коју ми је удахнуо наш отац Михајло (1925), још док сам био дете, а и касније. (...) Наш отац је непоткупљиви сведок, и он је од младости видео како се уместо Вечне Србије почело градити у Београду тзв. ново, безбожно, неприродно, тоталитарно, комунистичко друштво. Код тога човека, писца самоука, било је више тежње да се Србија ослободи и препороди, него код његових вршњака, који су добили све важније књижевне награде у овој несрећној земљи и наобјављивали се књига... Српску поезију друге половине 20. века, елем, видео сам својим очима. Колико се и ко од најистакнутијих српских песника друге половине 20. века одвикао од свих гадости које им је наметнуо Наметни век (комунисти) - од тзв. револуционарних и тобож модерних критеријума, од класних мерила, од безбожништва, од "дијалектичког материјализма", од погрешних погледа на отаџбину, породицу, културу, науку и својину? Иако је све те гадости требало одбацити као мртве и ништавне, прочистити их из душе и погледа на свет, то се није догодило.

    (публиковано пре девет година, 31 децембра 2010) 

 *

РАТ ЗА ИСТИНУ - ПОСЛЕДЊИ РАТ

 НОЋНЕ ВЕСТИ

            (По избору....)


Израел Посљедњи

Рат између Таме и Свјетла је рат између Сотоне и Бога.
Између гмазовске крвне лозе Сотоне и људске крвне лозе Исуса.

Израел је посљедњи јер је Covid разоткрио корупцију у нашем здравственом и политичком суставу, Израел ће разоткрити коријене све корупције и зла у нашим религијским суставима.
Откривење отмице Светог писма од стране Сотоне стољећима прије.
Свјетло на овој планети пригушено је лажним свјетлом таме.

Змија је ушла у еденски врт и сакрила се у змијску јаму.
Глава змије у Ватикану, тијело змије формирало је Пут свиле који води до Wuhana гд‌је је раширио свој отров....

видети опширније

 *

 

*

И тако, унаточ што је свима све јасно, што је мањина издржала притисак већине (маскираних и цијепљених), унаточ што су д‌јеца цијелу школску годину провела маскирана у разреду, унаточ томе што су се сви изругивали са брњичарима, почетак школске године у наци установама сви радосно дочекали. Тако да сви родитељи мисле да је ово ПОПРАВНИ ИСПИТ. Није. То је понављање разреда. Нико није ништа научио. Јадна наша д‌јеца, наши потомци, сад су спознали какве имају родитеље. Да ли ће бити времена за понављање разреда, или ћемо доћи већ ове школске године на златну милијарду, или на златни милијун, вид‌јет ћемо. Ко преживи, писат ће.

 

* *

 

* *

......
*  

*


И тако, унаточ што је свима све јасно, што је мањина издржала притисак већине (маскираних и цијепљених), унаточ што су д‌јеца цијелу школску годину провела маскирана у разреду, унаточ томе што су се сви изругивали са брњичарима, почетак школске године у наци установама сви радосно дочекали. Тако да сви родитељи мисле да је ово ПОПРАВНИ ИСПИТ. Није. То је понављање разреда. Нико није ништа научио. Јадна наша д‌јеца, наши потомци, сад су спознали какве имају родитеље. Да ли ће бити времена за понављање разреда, или ћемо доћи већ ове школске године на златну милијарду, или на златни милијун, вид‌јет ћемо. Ко преживи, писат ће.  -  Ана Њежић

 (...)

* *

 КУКУ-РИКА-ЊЕ (са Нашег врда)



КУКУ-РИК-А-ЊЕ!

 Са Нашег брда


.....................................


Goran Petrov је прокоментарисао запис Dragana Dragana Ivanovic


Према званичним подацима, до 23 Марта 1916 године, у Крфском каналу сахрањено је 4 847 Србских војника и официра. Сведоци говоре да су масовно почели умирати по доласку на Крф. Званична изјава била је да војници умиру "ЗБОГ ПРЕЈЕДАЊА".
На слици можемо видети како је по доласку на Крф, било обавезно вакцинисање коктелом кога је "смућкао" Аустроугарски доктор Ludwig Hirschfeld.

...........  

Goran Petrov

Јбг, ратујеш против ЗЛА а онда примиш ОТРОВ добровољно од ЗЛА!!! Колико је ту ПАМЕТИ види се на СМРТНОЈ ЛИСТИ.
Па сада немој да се понавља иста дебилност нашег РОДА.
Нека се они шприцају Сами са њиховим производима а нама нека је БОГ ЛЕК ЈЕДИНИ

Деда Дарко

Па то су били обични људи, сељаци, ратници, не мислиш ваљда да су мислили да неко хоће да их побије вакцинама у то време. Називајући то дебилношћу је неозбиљно. Ако си на њих мислио...

 итд. итд. 

      (...)

Нема коментара: