Амблем

Амблем
АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА Амблем тајног писма света је књижевноуметничка награда, коју су установиле београдске Заветине 2000. године Награда се додељује савременим уметницима и њиховим делима, која припадају високој уметности и култури. Конкурс je сталан. Предлози се шаљу сваке календарске године од Благовести до Васкрсног уторка (7. - 22. априла). Име добитника обзнањује се на дан Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана (1. јула) ...Награда се додељује само онда, оне године, када се појави прави кандидат... Почетком Бабљег лета. А најкасније до 29. септембра...Награда је н е н о в ч а н а...

Претражи овај блог

БАБЉЕ ЛЕТО

Михољско лето добило је назив по Михољдану или Миољдану, празнику који се слави 29. септембра/12. октобра. Када је око овог празника висока температура и лепо време, онда се ти дани називају михољско лето (негде и сиротињско лето или бабље лето). Михољско лето је назив за метеоролошки феномен који подразумева да се временски услови карактеристични за лето настављају и након календарског почетка јесени. Период михољског лета обухвата продужетак топлих дана и након Михољдана. Иако јесен календарски наступа 22. септембра, у народу се сматра да тек након Михољдана почиње „права“ јесен. Михољско лето користи се за завршетак јесењих послова. У Опленачком крају се верује да око Михољдана мора да буде дванаест дана лепог времена како би сиротиња стигла да збере летину и заврши све неопходне послове пре зиме.

Ralf Valdo Emerson

Ralf Valdo Emerson
Концентрични кругови

Куће имају очи - то су прозори...

 

недеља, 29. мај 2022.

КУЋЕ ИМАЈУ ОЧИ

АКО МОЖЕ ДА СЕ ИСПРАВИ...



...









Снимљено пре четири године (2018)  ( Б.В.В.)

Стара српска кућа плотара, источна Србија, снимљено можда на релацији Голубац - Мајданпек?


Куће имају очи - то су прозори,

по мери одблесака 

Четврте рајске реке и

света који нестаје.

 

Србије немогуће.


Пронели су Ујака,

док сам паковао

дрва под шупом.


Недавно су пронели и Ујну,

Бог да им душу прости!


Много су несрећни били...

 

Када сам их претпоследњи пут видео

(или је то било и последњи сусрет?)

личили су на те старе лепе куће

сеоске на североистоку Србије,

само што су њихове очи 

биле без сјаја, 

као спуштене завесе на  прозорима. 


Као тамне завесе

на прозорима 

које су почеле да бледе

као сећања. 


Као очи оса, које је узнемирио

пролазак јелена,

или јуродивог...

 

Ако може да се ишта

исправи у животу, Боже,

пошаљи своје знаке или 

анђеле људима које савлада

досада, неразумевање, пакост и

умор пре погребне поворке.

...

 

Слике и сећања потиксује

пламен свећа  и звоњава

црквених звона.


Нису умрли ни Ујна ни Ујак,

нити их је могао убити Пелц,

већ је то неко проклетство

старије од Потопа...


И гротескније од шепурења

голих сотонаша  оних

кусих грдоба са накурњаком

и лицемерјем Запада.


И Ујна и Ујка се запутише

према Истоку, и оном вилајету

где извире лековит извор, према

ћупријама небеским изнад облака и понора

преко којих прелазе душе кроз иглене уши

према бесконачном и неповрату

и сјају крила серафима и

трговаца светлошћу...


     29. мај 2022.

Нема коментара: