Реч је о Архиву у оснивању. Ко би га други основао до један песник, алхемичар?
Архив је основан у једној од зграда које су песникови преци сазидали средином ХХ века по Христу. Преци су зидали грађевине од камена, цигле и горуновине; њихов потомак зида у духу.
Оно што су преци зидали видело се оком; оно што зида потомак може се видети добро само унутрашњим, трећим око. Многи зато нису видели Архив (1) и кад су пролазили крај њега; кад им је био испред носа.
Архив у оснивању нема, за сада, своју посебну, наменску зграду; он се налази у склопу породичне куће једне старе и не баш чувене породице. У соби у којој се родио и у собама у којима је одрастао Оснивач.
Архив за живу традицију, књижевност и алхемију прикупља и проучава заборављену науку древних људи, без потпоре државе или себичних инвеститора. То је невладина и неформална институција, чији су фондови превасходно посвећени откривању богатства живе традиције, тајни древне религије, уметности и културе, вечних енигми Златног, Сребрног и Бакарног доба, али и рудницима Гвозденог доба.
Људи кратког памћења, поричу нужност и смисао постојања Архива за живу традицију, књижевност и алхемију, као што атеисти Гвозденог доба ( последњих времена) поричу особено постојање Бога, позивајући се на свето име културе и научности, захтевајући доказе, аргументе.(2)
У овом другом зборнику Алманаха за живу традицију, књижевност и алхемију, прилози се не баве парцелизацијама и заблудама и лажним самопоуздањем Гвозденог доба. Нема потребе доказивати постојање Бога, јер његово постојање и претпостављање крајњи је темељ сваке сигурности и доказивања. Један Мађар је огласио заборављену истину: човек је у средишту свега, теоморфан а не антропоморфан човек! Увек је постојала религија, и у време најтамнијих периода праповести, и она је била израз најдубљег понирања духа. Човекова Целина и Целина Косомоса никада није потпуно схваћена, досегнута; највише се о њој слутило у прарелигијама и религијама.
Било би идеално да Архив за живу традицију, књижевност и алхемију, буде заснован на - ВРАТИМА ЗВИЖДА, где росна трава, дивна и мирисна, сваког пролећа разједа гвоздене сабље, ножеве, мотике, српове, секире, копче... Тај дивни шубарасти брежуљак у близини села некада је (судећи по једном од својих назива : Главичица) био култно место.
И Архив у оснивању је у својој најдубљој суштини култно средиште. Друкчије не може бити. Ту је мера сваког елемента постојања свемир, који је једини истоветан са собом без остатка. У истоветности свемира Архива за живу традицију, књижевност и алхемију све друго само суделује. Архив за живу традицију, књижевност и алхемију разликује себе од свега.
Гвоздено доба је пуно луталица и претендената, вечних претендената, а они су и непоуздани и некомпетентни. Када је реч о загонеткама, феноменима и неразјашњеним тајнама прошлости, они су склони мистификацијама, кривотворењима свих врста и најгорим компромисима.
Није им водич Целина, већ непотпуност.
Сви векови који су дошли после Златног доба, водили су испарцелисаности, а Гвоздено доба је у томе далеко догурало!
________
(1) Постојања Архива огласио је зборник Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, 1, 1998. - Адреса Архива за живу традицију, књижевност и алхемију је: Мишљеновац, Звижд, Србија.
И међу прецима, нарочито онима далеким и потпуно заборављеним, било је оних који су зидали у свом духу. То се може видети када се приликом копања ледина и земљишта, откопају непознати гробови. Они су бољи чувари постојања од музеја и науке. Гробови имају своје енигме и свој тајанствени језик...
(2) Постоји само један доказ о постојању Архива за живу традицију, књижевност и алхемију - објављени први зборник Аламанаха за живу традицију, књижевност и алхемију, и он је сасвим довољан.
Први број Аламанаха садржао је многе драгоцене прилоге из ФОНДА ЗАКОПАНОГ БЛАГА. Својим обимом и позамашношћу превазишао је многе сличне зборнике. Оснивач, као главни и одговорни уредник, позвао је на сарадњу известан број оних за које је сматрао да су позвани; међутим, одазвало се само двадесетак сарадника! Испоставило се да међу позванима има много више слепих и заражених јавном болешћу Гвозденог доба. Много више је оних склоних за разграђивање, него за стрпљиво бдење и изградњу творевина у духу.
То је одлучило будућу судбину Аламанаха. Почев од другог броја зборника, па надаље, Оснивач ће бити његов једини издавач, стални сарадник, док не стаса поколење позваних.
Проналажење земљишта, адекватне локације
Нема коментара:
Постави коментар