Боца, боде, пази!

 

Судбина и Душанић

Боца, боде, пази!

Јучерашњи 13. новембар је почео ни мало охрабрујуће… Велики дио мојих скица и радова, посебно историјских записа – оних које још нисам био депоновао – је неповратно изгубљен. Наиме, неидентификована хакерска група из Мајамија (САД) је у потпуности преузела контролу, не само над мојом електронском поштом, већ над цијелим компјутером. Успјели су да преузму и дешифрују све „кључеве“ за разне банке података. Мој компјутер је буквално постао једна обична, неупотребљива конзерва. Не бих о томе, како сам се осјећао и како се још увијек осјећам… Већ извјесно вријеме, због болести, компјутер ми је једини „прозор у свијет“. Сатима сам спашавао што се спасити може, контактирао Microsoft Corporation, разне фирме и платформе…

     Видети више: Снажно пулсирање

                        још: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2012/11/blog-post_14.html

____________

Варају нас…

варају нас предсједнички кандидати

варају нас посланици и раднички синдикати

варају нас банкари и љекари

варају нас глобалисти

варају нас новинари и невладини активисти

варају нас представници страних сила

варају нас родољуби, с говорима о слободи и о части

варају нас у кафани, продавници и пекари

варају нас на пијаци, кад нам мјере теглу масти

варају нас дјеца драга, умиљато, с пуно страсти

варају нас снови наши, чим освану нови дани

варају нас… е па нека, навикли смо, доста више

сви нас силни напустише, преварише

а најтеже што нас снађе, што нам душе тешко рани

нису замке, нису варке, туђе крађе

памћење нас изневјери, па варамо себе сами

         Видети више: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/search/label/%D0%A3%20%D0%9A%D0%A0%D0%A3%D0%9F%D0%9D%D0%9E%D0%9C%20%D0%9F%D0%9B%D0%90%D0%9D%D0%A3

___________________________________________

И доћи ће твоје пјесничко вријеме

Једном кад постанеш стварно пјесник

кад те сви у народу буду знали

и из даљине махали и отпоздрављали

Једном кад ти тепихе буду простирали

позивали на свечане пријеме и балове

и скупоцјеним кавијаром кљукали

Једном кад будеш велик као планина

кад те предсједник загрли и хвали

и у тебе гледа као у оца брата сина

Једном кад не мораш срицати риме

кад их од тебе више нико и не очекује

јер си постао глас нације и имаш име

Једном кад…

А док се то не деси ти бираш ријечи

умилне и горде из старославних књига

и не даш ником да те на путу спријечи

А док се то не деси испред себе крчиш

разбацујеш десно и лијево па и у јаме

јер ти свом пјесничком звању трчиш

А док се то не деси…

      Видети више: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/search/label/%D0%9E%D0%91%D0%A0%D0%90%D0%A7%D0%A3%D0%9D%D0%98