Аб ово
ЗАВЕТИНЕ / Посебна породична заветина
__________________________________________
Господине Душанићу!
Наш проблем је што смо у заблудама и што се међусобно не познајемо, ми људи са Балкана – Срби, Хрвати, Муслимани, Словенци, Шиптари, Бугари, Цигани итд. Када ми је С. једном споменула Вас, ја сам био сигуран да сте Ви Земунац, да живите у Земуну, да сте и сада тамо!! Ваше писмо не само да ме је разуверило, већ ме је – признајем – дубоко растужило.
Али о томе нешто касније.
Е, сад о улици земунској Максима Горког: Када сам дошао да студирам, да бих могао да преболим завичај (Звижд, Хомоље, и још понешто, у источној Србији), нашао сам стан у земунској улици Максима Горког, и тамо провео скоро 2 године, 1969 – 1971, и можда преболео - штошта што сада није за причу. Та нам је улица, у судбинском смислу, чини ми се, заједничка ствар, а има и других. Али опет, ако бих о свему томе детаљније, ово писмо би се одужило...
(...)…..Што се тиче, оживљавања часописа Заветина, који би били штампани на папиру макар у 500 примерака. Ево, прикупљам новац за такву једну идеју, тражим јефтиног и повољног штампара. Моја је идеја да објављујем, макар четири пута годишње, макар у симболичним тиражима, један васељенски часопис, часопис будућности – за почетак да то буде барем избор из 100 Билтена „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, где би уз линкове и остало, било одштампано у целини и пар одабраних есеја, песама – публикованих на локацијама Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ. Зашто? Зато – што има у Србији, и на територији бивше СФРЈ још увек много читалаца, који нису довољно привржени интернету, који нас је спојио и спаја, више него глупе политике и ужасна неорганизованост. То јест сулуда и стравична организованост глупости и подмуклости, оличеној у онима због који су многи попут Вас, и многих других незнаних, отишли одавде. Комуницирам са много ширим кругом људи, писаца и есејиста, па чак и оних који су магистрирали, докторирали, а кад је реч о интернету и његовим могућностима, они често направе „кисело лице“… Ја сам, Ви то вероватно, схватате: из гета симболичних штампаних издања, морао да побегнем у тзв. „Веб издања“ и тако отпочео да градим мостове – Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ – према српској култури и према светској култури, према дијаспори српској, али и југословенској, према светској култури и светској књижевности. С. је једна у низу просвећених особа која је препознала шта радим, понеки људи из српске дијаспоре, али, то прихватање нити је брзо нити транспарентно. И са тиме се треба помирити. Ми немамо срећу са нашом емиграцијом, и многи су разлози што је то тако. Међутим, независно од тога „признавања“, ја верујем да радим на нечему добром, несебичном, и молим Бога да ми да снаге да издржим, док једног дана не направимо, можда, неко удружење, друштво, организациони облик за будућност – мало даљу….
Значи – нико ми не помаже, нико не стоји иза мене, ни масони, ни тајне службе, ни мафија, ни гологузија, већ – једно стравично искуство! Ја сам покренуо Пишчева издања, 1983. године, у СФРЈ, када је то коштало, па сам тако додатно навукао на врат мрачне силе, назовимо их тако. Ви сте од Милошевића побегли, а ја сам веровао да треба остати и борити се против њега, и дочекао сам да ме натера да угасим изд. Предузеће „Заветине“ да не бих изгубио место проф. књиж. Ја сам, као издавач и писац, доживео највећа могућа разочарења, али то је неизбежни део постојања. Имам пријатеља у Немачкој, Аустрији, Холандији, Канади, Америци, оних које знам, и вероватно много више оних које не знам – у Бразилу, Аустралији, Русији, по Европи, барем судећи на основу прегледа статистике посета бројних интернет локација „Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ“. (из једног писма Душанићу, писаног крајем 2012, у Београду)....*
__
* Наша преписка је потрајала неколико година; чини ми се до 2015. године. И онда је престала, као што је неочекивано и започета. Претпостављам да је болест узнапредовала. Када смо путовали из Србије у Шведску у јесен 2017. године, и пролазили кроз Хамбург, помислио сам да би било добро да му напишем писмо; да видим. у чему је ствар? Зашто се ућутао? У Шведској ме је затекла вест да је Душанић у другој недељи новембра 2017, преминуо. Нека му је лака земља!
Мирослав Б. Душанић, рођ. 1961. у Појезни/Дервента (БиХ), живео и радио у Земуну/Београду. Објављује почев од средине осамдесетих година као
сарадник „Студентског листа“ и београдског часописа „Видици“. Због политичког
прогона и цензуре у децембру 1990. године одлази у емиграцију, живи
потпуно изоловано у Њемачкој, пише на њемачком и српском језику.Повремено
објављује и преводи. Објављивао у књижевним часописима у Њемачкој,
Аустрији и Швајцарској (Schnippsel, Die Brücke, Schrieb, Dulzinea…), заступљен у
антологијама и ауторским књигама. За поезију награђиван, између осталих трећа награда за поезију реномираног часописа „Берлинска
књижевна критика“ (Die Berliner Literaturkritik), прва награда за поезију библиотеке и музеја града Цириха. Једно време био уредник за поезију часописа „Schrieb“ из Ердингена (Erdingen/Bayern), његов ауторски блог „Lyrik –Lyric – Поезија“ архивира Њемачки архив за литературу (Deutsches Literaturarchiv – Marbach) као и Виртуелна библиотека за Германистику (Germanistik im Netz), поезија превођена на шпански, португалски и румунски језик… За време ратова у бившој Југославији, заједно са супругом Лидијом, ангажован на збрињавању избеглица свих националности…
Антологије и ауторске књиге:
Katharina – Ein Forum gibt Auskunft (Wettstreit der Literaturplatformen 2005),
(Hrsg.) Reich/Müller, Web-Site-Verlag – Ebersdorf, Dezember 2005; ISBN: 3-
935982-51-8 100% Worte für Brot (Spendenausgabe für die Deutsche Welthungerhilfe), Edition
ProLyrik – FV-Verlag; Lübeck, Erste Auflage April 2006, Zweite Auflage Mai 2006;
ISBN: 3-9810061-1-9
Wie ein Feder will ich sein… (Jockers Lyrik Preis 2006, Die besten Gedichte),
Weltbild GmbH – Augsburg/Jockers restseller in Zusammenarbeit mit BoD, Berliner
Literaturkritik und literaturcafe.de; ISBN: 3-8334-5138-6
Jahrbuch für das neue Gedicht, Verlag der Brentano-Gesellschaft Frankfurt a./M. ,
2006
Die ganze Welt gesehen (Reisegeschichten und Gedichte), (Hrsg.) Monique Lhoir &
Serck GmbH, FV-Verlag Sektion Wien, April 2007; ISBN: 978-3-9810061-2-4
Texte zu Bildern von Corot, Cézanne, Caillebotte und Gerhard Richter (Jahrbuch
des Wettbewerbs), Museumsgesellschafts und Literaturhaus Zürich, Januar 2007
Jahrbuch für das neue Gedicht, Verlag der Brentano-Gesellschaft Frankfurt a./M. ,
2007
Krieg dem Krieg, (Hrsg.) Helmut Schmidt, Richmond Verlag, 2007; ISBN: 978-3-
9811260-9-9
Поети на дар, Удружење писаца „Поета“, Београд, 2011....
Нема коментара:
Постави коментар