Амблем

Амблем
АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА Амблем тајног писма света је књижевноуметничка награда, коју су установиле београдске Заветине 2000. године Награда се додељује савременим уметницима и њиховим делима, која припадају високој уметности и култури. Конкурс je сталан. Предлози се шаљу сваке календарске године од Благовести до Васкрсног уторка (7. - 22. априла). Име добитника обзнањује се на дан Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана (1. јула) ...Награда се додељује само онда, оне године, када се појави прави кандидат... Почетком Бабљег лета. А најкасније до 29. септембра...Награда је н е н о в ч а н а...

ГЛАСНИК

ГЛАСНИК
КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

БАБЉЕ ЛЕТО

Михољско лето добило је назив по Михољдану или Миољдану, празнику који се слави 29. септембра/12. октобра. Када је око овог празника висока температура и лепо време, онда се ти дани називају михољско лето (негде и сиротињско лето или бабље лето). Михољско лето је назив за метеоролошки феномен који подразумева да се временски услови карактеристични за лето настављају и након календарског почетка јесени. Период михољског лета обухвата продужетак топлих дана и након Михољдана. Иако јесен календарски наступа 22. септембра, у народу се сматра да тек након Михољдана почиње „права“ јесен. Михољско лето користи се за завршетак јесењих послова. У Опленачком крају се верује да око Михољдана мора да буде дванаест дана лепог времена како би сиротиња стигла да збере летину и заврши све неопходне послове пре зиме.

УСАМЉЕНО ДРВО

Претражи овај блог

Ralf Valdo Emerson

Ralf Valdo Emerson
Концентрични кругови

Зимски сан још увек траје, захваљујући Демонима и Демоновој партији

 


Увођење зимског сна, 1944, новембар - самртно пролеће 2020

 Зимски сан још увек траје, захваљујући Демонима и Демоновој партији.


*


ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ / Ђорђе Николић



(Из најновије Николићеве књиге ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА, СКЗ, Београд, 2012)


ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ


Кад се умире,
Треби се чисто од нечистог;
Спира се рђа злорађа,
Да засија бисер
Наших богоугодних дела.

Човек се моли
За опроштај грехова
Које почини
Свесно ил’ несвесно,
Вољно ил’ невољно.

Господ мало тога мери,
Што људи чине на земљи,
Као чинове милости,
Преступе сагрешења
И тајну покајања.

Блажене успомене
Владика Хризостом,
Епископ браничевски,
Наложи својој братији,
Осме деценије последњег века
Другог миленијума Господњег,
Да га сахране
Без владичанске митре.
Било је то ретко,
Не само у православљу
И хришћанству,
Него и у свакој вери.

Снисходила су браћа у Христу:
Зашто, Свети владико?

Владика им,
Као Божији човек,
Тихим гласом,
Да не чују ни четири зида
Последњег станишта
У коме је скончавао
Свој привремени пут
На земаљској беспути,
Покајнички прозбори:

Нисам је заслужан.
Скидох је брату,
Па нисам достојан моје.

Примораше ме,
А ја се не одбраних,
Да прочитам народу
Ону срамну одлуку
Сабора,
Да рашчинише
Епископа америчко-канадског Дионисија.

Лета Господњег хиљаду деветсто шездесет четврте.
И оде пред Лице Господа
Истиноречив
Без земног венца,
Увенчан небесном круном
Господње правде и покајања,
Којом крунише сâм
Син Божји,
Невиник,
Исус Христос,
Жртвеник,
Напојен жучи,
Трнокрунисан,
Распет на Голготи,
И овечен Васкрсењем,
За оневерене и огрешене
Душе наше
И њихово спасење
На небесима.


На празник Полагања ризе Пресвете Богородице,
15. 7. 2011.

 _______ Из НАПОМЕНА
3       Песма „Епископ Хризостом"

Епископ Хризостом Војиновић рођен је 1911. године. Хиротонисан је 1947. ,а  именован за епископа Браничевске епархије 1952. године.

На Сабору Српске православне цркве, одржаном у Београду 5. марта 1964. наложено му је да прочита Одлуку Сабора о рашчињењу Епископа Дионисија.
На челу своје епархије остао је до смрти, 1989. године. Сахрањен је, по својој жељи, у порти Саборне цркве Светих Архангела Михаила и Гаврила у Пожаревцу.
______ Из  Белешке о песнику Николићу (у књизи ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА, 2012)  

Песников отац, од оца Љубомира и мајке Невене, родом је из села
Јеленца покрај Опленца, пореклом од чукундеде Николе Пејовића из се-
ла Ораха у Црној Гори, који се доселио у село Љубинић, данашњи Јеле-
нац, почетком XIX века; крсна слава Свети Архангел Михаило.

Песникова мајка, рођена Манић, од оца Драгомира и мајке Стани-
це Цане, родом је из Рабровца, пореклом од чукундеде Мана, сина Стани-
мира Кујунџића из Старе Рашке; крсна слава Свети Никола. Станимир
Кујунџић се населио у Рабровцу са својом женом и девет синова за време
Кочине крајине, крајем
XVIII века.


Епископ Дионисије је песниковог оца, свог сестрића, заветника
своје крсне славе Светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане, именовао
за наследника, уочи одласка у Америку 1940- године на постављење за
епархијског архијереја Америчко-канадске епархије Српске православне
цркве.

четвртак, 15. новембар 2012.

=========================================== 



 


Ситна киша лије од мрака, неко доба ноћи, поноћи, и тера даље кроз глуво доба ноћи, олуци музицирају, такмиче се са првим петловима, другим и трећим, до праскозорја, зоре, сванућа, јутра, затим пре подне провејава снег; друга авлија налик на џибру; пулин црни излеће пун сламе из ноћног лога и језиком се облизује, јер је прегладнео…

И ћурке имају своје знакове; и јато кокошака које не излеће из живинарника него чека жито и прекрупу…

Мало сам спавао и сањао с оне стране реке кротку нероткињу како ме ишчекује; јер сам ја био на супротној обали реке и нашег имања, као у некој заседи испод дудова. Појавио се испод брестова записа ауто са неким барабама, према којима сам потрчао, јер ми се учинило да је возач удружен са оном мађарском банком, која потискује уз помоћ јевропских ниткова српске банке…И друго.

Ружни снови навиру хаотични, кад се на дугу ситну кишу надовежу глуво доба ноћи и бели бркови авети, кротка пастирица у чијој сенци шуња се коб, млади црни пулин…И цветови који опадају са брестова успут као кад наједанпут сверозападни ветар из петних жила дуне…

21.12.2024.
 
 

Нема коментара: