Амблем

Амблем
АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА Амблем тајног писма света је књижевноуметничка награда, коју су установиле београдске Заветине 2000. године Награда се додељује савременим уметницима и њиховим делима, која припадају високој уметности и култури. Конкурс je сталан. Предлози се шаљу сваке календарске године од Благовести до Васкрсног уторка (7. - 22. априла). Име добитника обзнањује се на дан Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана (1. јула) ...Награда се додељује само онда, оне године, када се појави прави кандидат... Почетком Бабљег лета. А најкасније до 29. септембра...Награда је н е н о в ч а н а...

Претражи овај блог

БАБЉЕ ЛЕТО

Михољско лето добило је назив по Михољдану или Миољдану, празнику који се слави 29. септембра/12. октобра. Када је око овог празника висока температура и лепо време, онда се ти дани називају михољско лето (негде и сиротињско лето или бабље лето). Михољско лето је назив за метеоролошки феномен који подразумева да се временски услови карактеристични за лето настављају и након календарског почетка јесени. Период михољског лета обухвата продужетак топлих дана и након Михољдана. Иако јесен календарски наступа 22. септембра, у народу се сматра да тек након Михољдана почиње „права“ јесен. Михољско лето користи се за завршетак јесењих послова. У Опленачком крају се верује да око Михољдана мора да буде дванаест дана лепог времена како би сиротиња стигла да збере летину и заврши све неопходне послове пре зиме.

Ralf Valdo Emerson

Ralf Valdo Emerson
Концентрични кругови

Доказ да Србију претварају у Африку или Бразил, тропско подручје је свуда, па и на нашем, имању на Пеку, у Лакомици....

 Србија постаје Африка, или Бразил. Захваљујући приликама, небеским, климатским, светским, и владавини потомака Сатане. Моја драга Контеса, да је овде, рекла би: Уништавају нас Американци и њихови савезници. Воде климатски рат против нас. Екпериментишу. (Тако је говорила све време док смо били у Јужној Шведској.)    Виноград треба заламати. Парадајс преповезивати. Али ипак, упркос свему, послу, живот на селу је природнији, напорнији, бољи него - поготово у летњој сезони - од реторте налик на пакао.   Претварају нас у црну расу. У робове.

Народ то не занима. Поготово у српским градовима. Видео сам то ових дана. Ресторани су пуни света, који пије кафу, пуши под ведрим небом - баш у ово време - пре осам изјутра.   Овде је мало друкчије, угодније. Ми пијемо кафу, ону прву на оној страни где је најсунчаније, испред другог улаза у кућу, оног окренутог северу, у друштву наше Лејди, која баш уме да ужива, као каква принцеза, у сунчању.   Други позивају комшије и пију кафу на лепим цветним терасама.
    Сад је небо тако чисто, чивитно, без оних сумњивих облака, без оних застрашујућих муња, са којима је Тесла често разговарао.
   Хеј, Тесла, Тесла, твоји изуми ће нам доћи главе; харпови ће нас  дресирати и издресирати, као шведске краве.

Живот на селу има будућности, упркос свему (поготову оних брђана који на својим имањима имају и тајне камене породичне пећине, у којима преко лета чувају залихе леда, и који су одлична склоништа чак и против атомских бомби и других страшних оружја. На планинама ће ипак више преживети него у градовима, кад почне рат, који већ годинама спремају лудаци са разних страна, сатанисти, богаташи и истакнути маскирани припадници Ђаволове странке... ) Живот на селу има више природности, угодности и спонтаности, али млади по градовима то не разумеју, а млади по селима сањајуда заувек побегну из својих села...

Ово није крај овог текста започетог пре неколико година.... Допишите га, Ви што на друштвеним мрежама, губите сате и дане, не скривајући своје књижевне претензије...

(Касно ноћу. Велика госпођа, 2020)

Нема коментара: